Zbog poražavajućih podataka koji su objavljeni krajem prošle godine, profesoricu jezika i književnosti i vlasnicu agencije "Lektura" Jelenu Marković pitali smo da li smo pismena nacija i na kom smo stepenu pismenosti. Ona za portal Kodex tvrdi da je pismenost širok pojam, pa je, kaže, nemoguće dati sveobuhvatan odgovor.

"Elementarno je nepismeno, prema posljednjem objavljenom istraživanju, više od 8.000 ljudi. To je zastrašujući podatak za 21. vijek, kad bi trebalo da govorimo o informatičkoj pismenosti, na primjer, a ne o tome znamo li sva slova.  Dalje, čitalačka pismenost nam je veoma loša, pri dnu liste smo po PISA testovima. Isto pokazuje testiranje u školama. Sud o naciji ne mogu donijeti, nemam odgovarajući uzorak, ali onoliko koliko mogu da vidim kroz posao lekture, ali i nastavnice jezika i književnosti, mogu reći da nam pismenost nije na zavidnom nivou. Isto mogu reći i čitajući "postove" na društvenim mrežama, komentare na portalima, sms-ove obrazovanih prijatelja, prateći medije i marketinške kampanje", kaže naša sagovornica. Tvrdi da se ovdje nameće i pitanje šta znači biti obrazovan. 

"Ako imamo visokoškolce koji nijesu savladali gramatiku i pravopis, možemo li ih smatrati obrazovanim?Kako riješiti problem?Krenuti odande odakle sve kreće - od djece. A da bismo njih opismenili, moramo mijenjati školski sistem iz korijena. Zašto profesor geografije, primjera radi, ne mora koristiti lokativ pri obraćanju učenicima? Zašto se toleriše studentu ekonomije što u testu  iz mikroekonomije piše "nezna"? Takođe, zakonski bi se moralo regulisati da svi objavljeni tekstovi, na internetu, u novinama, na bilbordima i drugim vrstama reklama, baš svi, budu lektorisani. Naime, postoji stav da sve što je publikovano mora biti lektorisano, ali to ne možete naći ni u jednom zakonu. A djeca, mladi, svi mi, svakodnevno gledamo, slušamo i čitamo pogrešne riječi, pa nam uđu u uši toliko da ispravna izgleda, kako ljudi to vole da kažu, nelogično", jasna je Marković. 

Kaže da je u ovom procesu važna i uloga novinara. 

"Novinari takođe mogu pomoći, ne samo vodeći računa o sopstvenoj pismenosti, već ukazujući na važnost pismenosti, na uobičajene greške, na posljedice neznanja", zaključuje naša sagovornica.