Ali je juče i danas bilo mnogo radoznalaca. I prije su žene dolazile pred Vladu, ali ne u ovolikom broju. Bile su to najčešće radnice propalih crnogorskih preduzeća u potrazi za mrvom pravde i nekih primanja na koja su svi zaboravili, osim njih koje su trebale da ih prime. Ali je ovaj put bilo drugačije. I zbog broja, jer ih je u jednom momentu bilo par hiljada. I zbog činjenice da su došle iz svih krajeva Crne Gore i da im je jedina zbirna činjenica to što su majke.

Majke koje su rodile troje i više djece i kojima je država Crna Gora ustanovila naknadu na osnovu tog uslova, naravno uz još neke propisane tim zakonom. I tim zakonom država Crna Gora definisala je iznos njihovog primanja. Niti su od države tražile da im to učini, niti su uticale na izglasavanje Zakona o njihovim nadoknadama, svime su se bavili crnogorski političari. A kako, svi znamo.

Onda je Vlada Crne Gore odlučila u sklopu sanacije svoje prazne kese, da im smanji tek dodjeljene nadoknade. I po prvi put građani Crne Gore, u ovom slučaju građanke, suočili su se sa jevrejskom kletvom Da Bog da imao pa nemao. Jer je Vlada smanjila naknade konkretno, za sedamdesetak i četrdesetak eura. A to boli…

Zato su se majke okupljale još od momenta kad je Vlada odlučila da smanji njihove naknade. Malo po malo, stiglo se i do Podgorice. I stiglo se u enormnom broju. Sasvim nova situacija i za Podgoricu i za Vladu, a bogami i za policiju koja je obezbjeđivala državne institucije.

Jer uzvikivale su majke parole, nosile transparente, pjevale, igrale kolo…I probijale policijske kordone. Da su im umjesto njih bili muževi i sinovi sigurno bi reakcija policije bila drugačija, ovako su samo stali fizički na vrata da spriječe ulazak ženama u  Vladu. O drugom nisu ni razmišljali. A majke su se opet vratile parolama, pjesmi, kolima….Na momente usijana atmosfera odjednom bi prešla u vašarsku kada bi se začula neka pjesma, najčešće podrugljiva, upućena crnogorskim zvaničnicima… I tako u krug.

Kako im se niko iz Vlade nije obraćao, u nadi da će se kao i svi nezvani gosti i majke okupljene ispred razići, njih par stotina zanoćilo je u Karađorđevoj. I osvanulo u drugi dan protesta i u istu priču. Samo što su u međuvremenu sa policijom izgradile majčinski odnos pa je u poređenju sa danom ranije sve bilo opuštenije i pomalo veselije. Jer pjevale su se pjesme i igrala se kola i uzvikivale parole.

I onda je neko u Vladi prelomio. Umjesto da ih tokom naredne sedmice neko obavještava kad mogu doći na sastanak sa nekim od zvaničnika, primiće ih ministri Radunović i Purišić. U utorak ili u srijedu. I razišle su se majke upozoravajući da ih jedino može zadovoljiti to da im se naknade ne diraju. O čemu misle predstavnici Vlade da sa njima pregovaraju ne znaju. I kroz osmjeh jedna od njih dodaje : Bićemo im gore od muških. A uglas svaka poručuje : Eto nas u četvrtak. Što samo govori šta misle o predstojećim razgovorima.

Jer, govore, mnoge od njih su se odrekle poslova ili penzija da bi uzele naknadu koju im je država sama ponudila. Koju nisu ni tražile ni učestvovale u odluci o njenom uvođenju. Odluci u kojoj stoji koliki je iznos njihove nadoknade. I od toga neće odustati. Sve su prilike da Vladu opet čekaju nezvani gosti, osim ako ne pristane da im ne smanjuje iznos naknada. A ako pristane…