Medojević je rekao da je pogrešna ekonomska politika prethodnog režima koja se, kako kaže, bazirala na trgovini, uvozu, nekontrolisanoj i neefikasnoj budžetkoj potrošnji i zaduživanju, dovela je zemlju na ivicu ekonomske propasti.

"Ugrožene su vitalne državne funkcije i dovedeno u pitanje servisiranje osnovnih obaveza države - redovne isplate zarada u javnom sektoru, socijlanih nadoknada penzija. Decenijama smo trošili više nego što imamo. Trošenju nezarađenog i životu na tuđi račun je došao kraj. Državna kasa je prazna, narodna imovina poharana i opljačkana, proizvodnja i industrija razorene, uvoz skoro da i ne postoji, kamate i dugovi ubrzano jedu ekonomsku susptancu zemlje. Crna Gora je pred bankrotom", ističe on, prenosi portal "Pobjeda".

Prema njegovim riječima, ekonomiju Crne Gore i njene ljude opterećuje hroničan i ogroman fiskalni deficit, javni dug preko 80 odsto BDP-a "za koji čak nema ni jedinstvene definicije".

"Za 14 godina javni dug je uvećan za više od 5 puta – sa 700 miliona evra na blizu 4 milijarde eura (3.9) i svaki građanin Crne Gore dužan je 6.000 eura. Hronična nezaposlenost preko 16 odsto uz ogromne socijalne razlike (2019. stopa nezaposlenosti je bila 15.1 odsto, u prvom kvartalu 2020. 16.3 odsto), hroničan deficit platnog bilansa od 15 odsto BDP-a. Nelikvidnost privrede su ubrzano uvećava. Ukupan iznos blokiranih racuna , na dan 30.09.2020 je 725,6 mil eura za mjesec dana je porastao za 18 miliona eura. Pad BDP u ovoj godini će biti najmanje između 12-14 odsto. Depoziti građana I privrede u bankama su u stalnom padu. Od januara do maja pad depozita u bankama je iznosio 193 miliona eura. Pad traznje za kreditima u komercijlanim bankama u julu 2020 je bio za 35 odsto, a kod nekih sistemskih banaka i do 50 odsto. U ovoj godini prispjeva 730 miliona eura duga na naplatu, a za kamatu na dug vec godina placamo preko 100 miliona eura godišnje", dodao je predsjednik PzP-a.

Ekomonija se , navodi on, ubrzano gasi, "nelikvidnost privrede se prenosi na nelikvidnost budžeta, poreski prihodi ubrzano opadaju, dugovi pristižu, nezaposlenost raste, siromaštvo kuca na vrata polovini populacije, stranci povlače novac iz zemlje".

"Približa se scenario “spržene zemlje”. Životu na tuđ račun, i “bećarskoj” ekonomiji (rasprodaj đedovinu i sve spiskaj u kafanu i na luksuz) je došao kraj. Potreban nam je radiklani zaokret kursa u vođenju države i ekonomije. Potrebne su korjenite reforme. Moramo trošiti samo ono što zaradimo, a zaduživati se pametno, samo za finansiranje produktivnih investicija u proizvodnju i izvoz, koje valorizuju domaće sirovine i pamet, supstituišu uvoz i donose nova radna mjesta i realne prihode iz izvoza", istakao je Medojević.

On je dodao da odmah treba raskrstiti sa neodgovornom politikom koja je dovela do fiskalnog deficita koji je, kako je rekao, u prethodnih pet godina u prosjeku iznosio šest odsto.

"To zahtijeva političku spremnost i hrabrost da se prekine neodrživa ekonomska politika zasnovanu na lažnoj slici o precjenjenim prihodima i potcjenjenim obavezama. Koliko god to bilo bolno, mora da se napravi taj nužni drastičan rez i raskid sa neodgovornom ekonomskom politikom, mora da se duboko zagazi u vode oštre fiskalne konsolidacije", naveo je Medojević.

Prema njegovim riječima, bez odlaganja treba prekinuti lanac zaduživanja kojom je javni dug povećan na preko 80 odsto BDP-a, "i iznad tog nivoa je već osam godina".

"Oni koji vode zemlju imaju ogromnu kolektivnu odgovornost. Oni nemaju pravo na nerealno povećanja zarada koja se finansiraju bez osnova i uporišta rastom zaduživanja i teretom za buduće generacije, rastom ne u korist već na račun budućnosti. Oni imaju obavezu da budućnost zemlje To znači drastičan rez i momentalno napuštanje neodgovorne politike, jer je previše negativnih iskustava koja opominju i grešaka koje se ne smiju ponoviti", poručio je Medojević.

U cilju sprečavanja bankrota javnih finansija i ugrožavanja isplata plata, penzija i socijlanih davanja, Medojević kaže da će Vlada morati odmah pritupiti pregovorima sa MMF o program reformi i fisklanog prilagođavanja i rješavanju pitanja servisiranja prispjelih obaveza na ime stranog duga.

"Uz sporazum sa MMF, obezbijedićemo izvore za refinasiranje prispjelih obaveza i stvoriti prostor i dobiti na vremenu za sprovođenje oštrog programa racionalizacije i retsrukturiranja budžetske potrošnje. Vlada mora odmah napraviti radikalno kresanje svih nepotrebnih troškova administracije i pripremiti novu sistematizaciju radnih mjesta, koja bi bila zasnovana na poreskim kapacitetima i potrebama stanovništva i privrede. Državna amdinsitracija mora biti depolitizovana, stručna, efikasna, solidno plaćena, sa naephodnim sredstvima za rad. Sve nepotrebne troškove (službenih auta, telefona, reprezentacija, službenih putovanja, poslovnih prostora i sl) treba radiklano kresati. Štednja i bolni rezovi treba da počnu u državnoj administraciji, koja je decenijama parazitirala, trošeći pare od skupih kredita koje sada treba svi da vraćaju. Nova Vlada će sprovesti reviziju svih rješenja o dodjeli stanova državnim funkcionerima i insistirati da se stanovi otplaćuju po tržišnim uslovima. Svi Ugovori i rješenja kojima se dodjeljuju stanovi državnim funkcionerima po privilegovanim uslovima i po cijenama koje su višetsruko niže od tržišnih biće poništeni kao štetni po državu", poručio je Medojević.

On je istakao da će Vlada, u okivru mjera štednje, izuzeti socijalna davanja i penzije, koje se neće smanjivati.

"Država treba da bude garant iznosa penzija, koje treba tretirati kao stečeno pravo. Ukoliko Fond PIO, iz bilo kojeg razloga, nije u mogućnosti da isplati garantovani iznos penzija, dug Fonda PIO prema korisniku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, postaje državni dug. Država je dužna da korisniku prava isplati dug Fonda PIO u roku od najkasnije 30 dana od dana nastanka duga, sa pripadajućim zakonskim kamatama. Dug se može finansirati tako što se emituje državne obveznice koje su naplative odmah. Ako osiguranici ne mogu naplatiti od države ovaj dug zbog nedostatka novca na računu budžeta, korisnici prava iz PIO, mogu ovim državnim obveznicama izmirivati sve svoje obaveze prema državi, javnim preduzećima, fondovima i institucijama", zaključio je Medojević.